Belgijski redatelj i scenarist, već kao adolescent primio je brojne nagrade za kratkometražne filmove. Radio je kao direktor programa na televiziji, prvo u Belgiji, pa u Nizozemskoj. Kasnije u životu, počeo je raditi i kao profesor na nizozemskoj Filmskoj i kazališnoj akademiji. Snimio je brojne kratkometražne i dokumentarne filmove, poput kratkog filma o talijanskoj glumici Claudia Cardinale (1966.) i Josef von Sternberg, een retrospektieve (1969) dokumentarcem o austrijskom redatelju kojeg je osobno poznavao. Njemu je posvetio i dugometražni igrani film Monsieur Hawarden (1969), nakon kojeg je uslijedio Le rouge aux lèvres (1971), camp horor o seksu, lezbijstvu i vampirizmu u maniri suvremenika Jeana Rollina. Slijedeći film Malpertuis (1972), ekranizaciju romana Jeana Raya, kritika nije dobro prihvatila te se Kümel okreće ka mediju televizije i seriji Série rose (1986-1990), Režirao je nekoliko nastavaka. Mediju kino filma vraća se tek povremeno s ostvarenjima Het verloren paradijs (1978), The Secrets of Love (1986) i Eline Vere (1991)