Édouard Molinaro

31.05.1928, Bordeaux, Francuska - 07.12.2013, Pariz, Francuska

 

Director
Francuski redatelj i scenarist, najpoznatiji po filmovima Kavez ludosti (La cage aux folles, 1978.) i Beaumarchais l'insolent (1996.). Iako je bio pripadnik francuskog novog vala, najpoznatiji je po komercijalno uspješnim komedijama. Počevši od sredine četrdesetih snimao je kratkometražne i dokumentarne filmove i osvojio nekoliko amaterskih nagrada. Istovremeno je radio kao pomoćnik raznim redateljima od 1947. do 1954. godine. Prvi dugometražni igrani film, kriminalistički Le dos au mur režirao je 1958. godine s Jeanne Moreau u glavnoj ulozi. U istom žanru nastavio je snimati iduće filmove, Un témoin dans la ville (1959.), Une fille pour l'été (1960.) i La mort de Belle (1961.). Snimio je dio omnibusa francuskih redatelja Les sept péchés capitaux (1962.) i dio filmskog serijala o poznatom lopovu Arsène Lupin contre Arsène Lupin (1962.), posvetivši se potom komedijama. S Brigite Bardot i Anthonyem Perkinsom u glavnim ulogama snimio je Očaravajuću glupaču (Une ravissante idiote, 1964.), a s Jean-Paulom Belmondom i Catherine Deneuve surađivao na La chasse à l'homme (1964.). Nakon dva manje zapažena filma, komedijom Oscar (1967.) s Louisom de Funèsom doživio je dotad najveći uspjeh i veliku popularnost. S de Funèsom u glavnoj ulozi snimio je iduću, također uspješnu komediju Hibernatus (1969.), a s belgijskim glazbenikom Jacquesom Brelom Mon oncle Benjamin (1969.). Sedamdesetih nastavlja s komedijama, ali režira i u ostalim žanrovima; kriminalistički Les aveux les plus doux (1971.), dramu Le gang des otages (1973.), ratnu dramu L'ironie du sort (1974.) i dramu L'homme pressé (1977.). Horor komedija Dracula père et fils (1976.) s Christopherom Leejem nije bila uspješna, a tijekom sedamdesetih ipak mu najbolje prolaze komedije poput L'emmerdeur (1973.) i njegove najpoznatije komedije Kavez ludosti (La cage aux folles, 1978.). Film je ostvario izniman uspjeh i veliku gledanost u Europi, ali i SAD-u gdje je snimljen i remake pod nazivom Krletka (The Birdcage) 1996. godine s Nathanom Laneom i Robinom Williamsom u glavnim ulogama. Kavez ludosti bio je nominiran za Oscara u kategoriji režije i scenarija, osvojio Zlatni globus za najbolji strani film 1980. godine, a glumac Michel Serrault primio je francusku nagradu César za najboljeg glumca 1979. godine. Krajem sedamdesetih, počeo je snimati filmove i serije za televiziju što će aktivno nastaviti do 2008. godine kad odlazi u mirovinu. U osamdesetima snimio je dio međunarodnog omnibusa, komedije Les séducteurs (1980.); La cage aux folles II (1980.) nastavak Kaveza ludosti koji ipak nije dostigao popularnost prethodnika; također komediju Pour 100 briques t'as plus rien... (1982.) te romantičnu komediju u američkoj produkciji i na engleskom jeziku Just the Way You Are (1984.) koja nije prošla veoma zapaženo te se vraća francuskim produkcijama i komediji s L'amour en douce (1985.) i À gauche en sortant de l'ascenseur (1988.). Među posljednjim filmovima koje snima za kino tržište su ratna drama Le souper (1992.), povijesni biografski film Drski Beaumarchais (Beaumarchais l'insolent, 1996.) i komedija Le mal de mère (2001.). Za filmski rad je 1996. primio Prix René Clair, nagradu koju daje francuska filmska akademija za izniman rad na filmu.

Filmografija

Le mal de mère (2001)
Drski Beaumarchais (Beaumarchais l'insolent, 1996)
Le souper (1992)
À gauche en sortant de l'ascenseur (1988)
L'amour en douce (1985)
Palace (1985)
Just the Way You Are (1984)
Pour 100 briques t'as plus rien... (1982)
La cage aux folles II (1980)
Les séducteurs (1980) (dio The French Method)
Cause toujours... tu m'intéresses! (1979)
La cage aux folles (1978)
L'homme pressé (1977)
Dracula père et fils (1976)
Le téléphone rose (1975)
L'ironie du sort (1974)
L'emmerdeur (1973)
Le gang des otages (1973)
La mandarine (1972)
Les aveux les plus doux (1971)
La liberté en croupe (1970)
Mon oncle Benjamin (1969)
Hibernatus (1969)
Oscar (1967)
Peau d'espion (1967)
Quand passent les faisans (1965)
La chasse à l'homme (1964)
Očaravajuća glupača (Une ravissante idiote, 1964)
Arsène Lupin contre Arsène Lupin (1962)
Les sept péchés capitaux (1962) (segment Envie, L')
Les ennemis (1962)
La mort de Belle (1961)
Une fille pour l'été (1960)
Un témoin dans la ville (1959)
Des femmes disparaissent (1959)
Le dos au mur (1958)
Appelez le 17 (1957) (kratkometražni dokumentarni)
Les alchimistes (1957) (kratkometražni dokumentarni)
Les biens de ce monde (1956) (kratkometražni dokumentarni)
Quatrième voeu (1955) (kratkometražni dokumentarni)
L'honneur est sauf (1954) (kratkometražni)
L'accumulateur au plomb (1954) (kratkometražni dokumentarni)
La meilleure part (1953) (kratkometražni dokumentarni)
Chemins d'avril (1953) (kratkometražni dokumentarni)
L'honneur est sauf (1950) (kratkometražni)
Le verbe en chair (1949) (kratkometražni)
Le cercle (1948) (kratkometražni)
Un monsieur très chic (1948) (kratkometražni)
Evasion (1946) (kratkometražni)


Filmovi redatelja

Kavez ludosti

(La cage aux folles, 1978.)

Režija: Édouard Molinaro
FOTOGRAFIJA: Armando Nannuzzi
Sadržaj:

Renato Baldi i Albin Mougeotte poslovan su i ljubavni par koji živi na St. Tropezu gdje su vlasnici transvestitskog noćnog kluba u kome Albin nastupa kao Zaza Napoli, glavna zvijezda kluba. Njihov sretan i ugodan obiteljski život okrenut će se naglavce kad im Renatov sin Laurent javi da se ženi. Inače sretnu vijest problematičnom čini njegova zaručnica Andrea čiji su roditelji iznimno konzervativni. Renato i Albin pokušat će smisliti način da prvi susret roditelja budućih mladenaca prođe dobro.....

35 mm, boja, 103 min
Vidi cijeli program