Karijeru započinje snimanjem kratkometražnih filmova za koje piše i scenarije, a dobiva i Césara za najbolji kratki film Versailles Rive-Gauche (1992). Slijedi također kratkometražni Voilà (1994) i potom prvi kratkometražni film, komedija Dieu seul me voit (1998) za koju scenarij piše zajedno s bratom Denisom koji glumi i glavnu ulogu. Film osvaja Césara za najbolji prvi film 1999. godine, a braća u istom aranžmanu surađuju na komediji Sloboda otoka Oléron (Liberté-Oléron, 2001). Bruno se potom posvećuje adaptaciji romana Gastona Lerouxa snimivši Le mystère de la chambre jaune (2003) i Le parfum de la dame en noir (2005). Snima segmente u omnibusima Paris, je t'aime (2006) i Dix films pour en parler (2007) te potom dugometražni Bancs publics (Versailles rive droite, 2009).